Patrijarh Vartolomej: Mi smo građani drugog reda

Istanbul, 20. decembra – Vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi izrekao teške optužbe na adresu turske vlade zbog nepovoljnog položaja malobrojnih pravoslavaca koji uglavnom žive u Istanbulu.

„Mi smo tretirani kao građani drugog reda. Ne osećamo da uživamo puna prava kao ostali turski državljani”, izjavio je Vartolomej američkoj televizijskoj mreži Si-Bi-Es. Ovo je zapravo isečak iz razgovora koji će, kako se ovde prenosi, u celini tek biti emitovan. Carigradski velikodostojnik nedavno je boravio u SAD gde je imao nezvanične susrete i sa najvišim zvaničnicima u Beloj kući.

„Turska vlada bi bila srećna kada bi se Patrijaršija ugasila ili otišla u inostranstvo. Mi želimo da ostanemo ovde, ovo je naša sveta zemlja… Uvereni smo da se to nikada neće dogoditi makar bili razapeti”, ističe se u delu intervjua koji je Si-Bi-Es već postavio na svom veb sajtu.

Patrijarh Vartolomej je ovog puta izrekao teške reči, iako slovi za odmerenu ličnost. To je, kako se moglo i očekivati, istog časa izazvalo reagovanje u Ankari, mada ovo nije prvi put da se Vaseljenska patrijaršija u Istanbulu žali na svoj položaj u Turskoj.

„Mi ne možemo da prihvatimo ova poređenja koja ne zaslužujemo. Ako se patrijarh Vartolomej žali na neki položaj (Patrijaršije), onda to treba da kaže nadležnima koji će učiniti sve što je neophodno”, prvi je reagovao ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu i dodao: „Mi ne diskriminišemo svoje građane na verskoj osnovi”.

Malobrojni Grci – oko tri hiljade – nemaju probleme u obavljanju verskih obreda. Ali, Patrijaršija se suočava sa mnogim preprekama u raspolaganju svojim crkvama i manastirima, fondacijama, zgradama, imanjima. Njoj je svojevremeno oduzeta ogromna imovina zbog čega se obraćala i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koji joj je u dva navrata dao za pravo.

Sudbina pravoslavnog seminara (teološkog fakulteta) na ostrvu Halki (na turskom Hajbeli ada), preko puta Istanbula, već tri decenije opterećuje odnose Patrijaršije i vlade u Ankari. Turska je jednostranim potezom zatvorila tu školu 1971. godine, iako je postojala još od 1844. godine. Taj potez ne mogu da shvate i prihvate, ne samo u Atini, nego i u Briselu i Vašingtonu. To pitanje je bilo na dnevnom redu i nedavnih razgovora u Beloj kući između premijera Tajipa Erdogana i predsednika Baraka Obame, otkrili su turski mediji.

„Demokratija ne može biti statična, mora da se razvija. Sloboda veroispovesti vodi ka jakom građanskom društvu. Ponovno otvaranje seminara na Halkiju bio bi važan signal za Tursku, ali i šire”, rekao je predsednik Obama kada je u aprilu posetio Tursku i tom prilikom se susreo i sa patrijarhom Vartolomejom.

Kritike stižu i iz Evropske unije. U Ankari iznova obećavaju da će to pitanje razmotriti, ali zasad se sve na tome završava.

„Otvaranje tog seminara nije luksuz. To je naša potreba. Kako može da opstane Vaseljenska patrijaršija bez sveštenika”, uporno ponavlja patrijarh.

Sadašnji vaseljenski patrijarh, koji je inače turski državljanin, i lično je često na udaru ekstremnih nacionalista, koji ga optužuju da u Istanbulu pokušava da stvori „državu u državi”, novi Vatikan. Oni posebno zaziru od njegove međunarodne aktivnosti. Vartolomeju je pre dve godine sudski zabranjeno da upotrebljava titulu ekumenski (univerzalni), iako je to istorijska kategorija koja u Carigradu postoji stolećima. On je za Turke samo poglavar malobrojne grčke zajednice u Istanbulu, i ništa više.

(Politika)